Danas je Dan planete Zemlje.
Davno sam pročitala jednu knjigu. Prenosim Vam samo dio teksta. Srećan nam Dan planete Zemlje.
"Ponašamo se kao da smo sasvim slučajno dospjeli na Zemlju. Naš svemirski brod je imao manji defekt i sletjeli smo da obavimo popravku na najbliži kamenčić koji pluta u Mliječnoj stazi. Otkrili smo da na Zemlji ima određena količina resursa i čim to iskoristimo idemo dalje. Nije nas briga za otpad i pustoš koji ostavljamo iza sebe.
Zašto da brinemo?
Najvjerovatnije se nikada više nećemo vratiti.
Zaboravili smo, tako lako smo zaboravili da je ova plavo-zelena lopta jedino mjesto na kojem možemo da živimo. Zemlja je dom za sve ljude. Nemamo rezervnu planetu. Ne možemo se ukrcati na svemirski brod ostavljajući svoje smeće i pustoš koju smo napravili.
Milionima godina ljudi su živjeli u skladu s prirodom, a onda smo izmislili napredak koji nas uništava. Zemlju koja nas snabdjeva hranom, ljekovitim biljkama, vodom, materijalom od koga gradimo kuće gledamo samo kao na izvor resursa koji postoji da bi nama zadovoljio želje i hirove.
Umjesto da sebi olakšamo živote činimo sve da u potpunosti uništimo život na ovoj planete. Sada plaćamo cijenu svoje bahatosti, cijenu udobnosti i uljuljkanosti u iluziju da su resursi vječni.
Naučili smo da nam je sve dostupno.
Voda je tu, dostupna. Nekada su postojale gradske česme. Prije 40 do 50 godina bilo je sasvim normalno ući u kafanu, restoran, trgovinu, zamoliti nekoga ispred kuće da vam da čašu vode. Voda je tu, dostupna. Danas je sve teže doći do vode.
Živimo u iluziji da je voda dostupna. Voda iz gradskog vodovoda samo produžava trajnost te iluzije.
Vode pogodne za piće je sve manje.
Da li razmišljate koliko bi voda iz gradskog vodovoda bila pogodna za piće da ne prolazi kroz sistem za preočiščavanje, da je ne hlorišu?
Da li se zapitate koliko ljudi moraju ići do izvora sa pitkom vodom?
Hrana je tu, dostupna. Hrane ima na svakom koraku. Eno je, lijepo upakovana u marketima. Platite i dobićete svoju porciju. Dobićete i dodatak u sadržaju kadmijuma, žive, olova i drugih otrova.
Živimo u iluziji da je hrana dostupna. Kvalitetne hrane je sve manje. Glanih je sve više. Bolesnih od hrane je sve više.
Kada bi danas oživio neko ko je živio prije 100 godina umro bi od gladi. Ne bi prepoznao da je hrana ono što mi nazivamo hranom.
...
Udobnost nas je uljuljkala i više ne prpoznajemo znakove koje nam šalje Zemlja. Ne razmišljamo u svojoj udobnosti koliko smo privilegovani kada imamo vodu iz česme, hranu iz marketa, toalet papir. Ne razmišljamo o cijeni koju već sada plaćamo za tu uljuljkanost u kolotečini udobnosti.
Nije cijena ona koja piše u marketu. Cijena koju plaćamo je mnogo veća, ali lijepo je živjeti u iluziji udobnosti."
Comments
Post a Comment