Kopriva

Ovo je moj tekst o koprivi napisan za Ritam sela

Kopriva – kraljica među biljkama

Kod nas je velika ili obična kopriva Urtica dioica široko rasprostranjena biljka i poznata je od pamtiveka.Raste na zapuštenim mestima, gajevima, rubovima šuma, obalama reka i potoka,u živicama,uz ograde.Još uvek se ova izrazito lekovita biljka smatra korovom zanemarujući sve dobrobiti od nje.

To je višegodišnja biljka koja na istom mestu raste i do 10 godina.Dostiže visinu od 60 do 150cm.Stablo koprive je uspravno sa nasuprotno postavljenim listovima na kratkim peteljkama.Listovi su srcoliki,nazubljeni.Biljka je prekrivena žarećim dlakama čiji se vrh lomi na svaki dodir i iz njih izlazi sok  koji žari.Lišće sadrži 6% proteina i 7% ugljenih hidrata.Kopriva sadrži velike količine mineralnih materija (gvožđe, sumpor, kalcijum, kalijum, natrijum), karoten,vitamine iz B grupe,dosta vitamina C,mravlju,oksalnu kiselinu i druge materije.U 1kg mlade koprive nalazi se 140mg vitamina C.Cveta od juna do avgusta.Cvetići su dvodomi,zelenosivi i vise iz lisnih pazušaca metlice.Kopriva u zemlji stvara gustu mrežu rizoma na čijim se zadebljanjima stvaraju nove stabljike.Semenke koprive su crne boje,veoma sitne i sadrže do 30% ulja koje je bogato vitaminom E i linolnom kiselinom.Masa 1000 semenki je 0,5g.

Korist od koprive je višestruka:

·         kopriva je lekovita biljka koja se često koristi u narodnoj medicini;

·         koristi se u gastronomiji,od nje se pripemaju salate,čorbe,variva,pesta;

·         iz semenki se može dobiti ulje koje se koristi kao gorivo za lampe;

·         od koprive se pripremaju šamponi i losioni za kosu;

·         ukoliko se kopriva skuva u slanoj vodi dobiva se ekstrakt koji se koristi umesto sirila u proizvodnji sira;

·         dugo se koristila za izradu platna,užadi;

·         koristi se u ishrani domaćih životinja,posebno mlade peradi i prasića;

·         vrši se ekstrakcija hlorofila koji se koristi kao jestiva boja;

·         koristi se kao aktivator u pripremi komposta;

·         nezamenjiva je u poljoprivredi kao insekticid,gnojivo;

·         može se koristiti u domaćinstvu kao repelent protiv mnogih mušica i moljaca...

Svaki dio koprive može da se prikuplja i koristi.Najjednostavniji način sakupljanja je berba mladih delova biljke sa rukavicama na rukama kako bi se zaštitili od žarenja. Ukoliko se želi sakupiti veća količina koprive najbolje je koprivu pokositi kosom ili srpom.Koprivu sabirati u periodu cvetanja od juna do avgusta. Ne prikupljati koprivu u blizini frekventnih saobraćajnica, železničke pruge, u blizini industrijskih postrojenja, blizu groblja, smetlišta, skladišta (posebno skladišta đubriva).

Kopriva treba da se sakuplja na čistim mestima dok je mlada,visine oko 30cm,a to je polovina aprila. U toku godine može se dobiti  osam otkosa,a u povoljnim godinama i deset.Takva kopriva se može sušiti cela,ako je veća i starija vrši se sušenje i skidanje listova.

Prikupljena kopriva se suši na senovitom i prozračnom mestu.Može se sušiti vezana u snopiće ili se veće količine suše rasute u sloju koji ne sme biti deblji od 4cm. Ako je vreme suvo i toplo kopriva se veoma brzo osuši,dok ju je za vreme vlažnog perioda potrebno dosušivati.Sušenje se može obavljati i u sušnicama,prva 2h na temperaturi od 60stepeniC,a zatim na temperaturi od 50stepeniC.Od 5 do 6kg sveže koprive se dobije 1kg suve.Dobro osušeni i uskladišteni listovi mogu se čuvati do dve godine. Za lek korenje se bere u proleće i jesen,vrhovi mladih grančica s mladim lišćem u proleće,a seme tokom avgusta i septembra.Koren se sakuplja ručno i mora se dobro očistiti.Suši se u sušnicama.Sa 1ha može se dobiti 10t svežih listova koprive,odnosno 2 do 3t suvih. Prinos svežeg korena se kreće od 8 do 10t/ha,odnosno 2,5 do 3,5t/ha suvog korena.

Upotreba koprive u gastronomiji

U rano proleće kada nema svežeg povrća kopriva nas obezbeđuje potrebnih hranivima. Postoje mnogi recepti za jela sa koprivom od salata,supa,čorbi do variva i pita.

Salata od mlade koprive

Dobro oprati i usitniti mladu koprivu,dodati usitnjen mladi crveni luk,peršun i mirođiju,izmešati i dodati začine, so i biber po ukusu.

Upotreba koprive u narodnoj medicini

Kopriva se koristi za lečenje mnogih obolenja,u kozmetičke svrhe.U narodnoj medicini koriste se svi delovi koprive.Mnogobrojni su recepti u kojima se koriste lekovita svojstva koprive.Koristi se u liječenju od slabokrvnosti, za čišćenje krvi, protiv kamenca mokraćnih organa, protiv gihta, išijasa, reume, neuralgije, protiv proleva i slabosti organizma, regulisanje probave,za detoksikaciju celog organizma.

Čaj,sok,sirup i ekstrakt od koprive liječe i od bolesti jetre,astme,niskog krvnog pritiska, žutice,olakšava iskašljavanje.

Kada se uzme 20dkg svežeg korena od koprive ili 3dkg osušenog i potopljen drži u 2l  vina 16časova,zatim kuva sa 8 kašika meda pola časa dobija se preparat koji se uzima svakih 1/2 do 1h po kašika radi lečenja vodene bolesti, gihta, jetre, bubrega, nesvestice,nesanice.

Upotreba koprive u poljoprivredi

U poljoprivredi kopriva predstavlja nezamenjivo sredstvo za održavanje zdravlja biljaka.Idealna je kao materijal za malčiranje i služi kao osnova za pripremu brojnih pripravaka koji se koriste za biljnu zaštitu i đubrenje.U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji kopriva predstavlja jedan od osnovnih stubova proizvodnje,redovan je sastojak biodinamičkih pripravaka.Kopriva je biljka koja je u bašti i voćnjaku  dobar komšija, pozitivno deluje na rast i razmnožavanje velikog broja biljnih kultura. Zasejana uz rubove gredica, bašte u odnosu 1:100 na glavnu kulturu deluje stimulativno.

Ukoliko se kopriva koristi za malčiranje ona ne samo da pozitivno deluje na rast i razvoj biljka već služi i kao zaštita od puževa koji su osjetljivi na njene žareće dlačice.Isti je slučaj i kada se krompir malčira koprivom,naime kopriva sprečava izlazak  krompirove zlatice iz zemlje zbog žarećih dlačica koje ima.Zemlju koja se zalijeva pripravcima od koprive veoma rado naseljavaju kišne gliste.

Koristi se u pripravljanju mnogi tečnih preparata koji se koriste kao insekticidi ili kao đubrivo.Može se pimenjivati tretiranjem biljaka,folijarnom prihranom ili zalevanjem zemljišta.Prilikom fermetacije stvara neugodan miris,ali tajmiris privlači mnoge polinatorne insekte u bašte i voćnjake.

Za pripremanje tečnih preparata treba pripremiti odstajalu vodu,najbolje kišnicu, i posude od drveta ili plastike( nikako metalne jer dolazi do međusobne reakcije).Treba odabrati mjesto za pripremu zbog stvaranje neprijatnog mirisa.Posude treba prekriti nekom krpom ili žicom da se ne bi ugušile neke životinje npr. ptice.Da bi se uklonio neugodan miris pripravak u toku fermentacije po površini posuti šakom kamene prašine,mogu se dodati i cvetovi žalfije ili lavande,na bure od 200l može se dodati i jedna lopata zemlje,a miris se potpuno odstranjuje ako dodamo preparate iz Ruske EM tehnologije Tamir,mleveni kamen zeolit,kroz 2do 4 tretmana i najneugodnije mirise eliminiše Bajkla EM-1.

Pripravak od koprive koristi se najviše u zaštiti od lisnih ušiju ukoliko se pripremi kao insekticid.Uplastičnu posudu dodamo 1kg svježe usitnjene koprive (stabljike i lista bez semena) ili 200g suve koprive i dodamo 9l vode po mogućnosti kišnice te sve ostavimo uz povremeno mešanje 24 sata.Ovaj pripravak procijedimo i treba ga odmah upotrijebiti zbog delovanja žarećih materija.Nakon što ga procedimo, biljke zaražene s lisnim ušima prskaju se nerazređenom otopinom.Nemojte zaboraviti da ostatke iskoristite za spravljanje komposta.Nakon 24h žareće materije gube svojstva i bolje je takav neproceđen pripravak ostaviti da dalje fermentiše kako bi dobili đubrivo.

Kopriva zajedno s pelinom može da se koristi kao insekticid za suzbijanje štetnih insekata.U plastičnu posudu dodati  1kg koprive i 1kg pelina koje smo prethodno usitnili,preliti sa 8l kipuće vode, pokrijte i ostavite pokrivenu najmanje 1/2h,nakon toga procijedite i kada se tekućina ohladi prskajte obolele biljke.

Postupci se ponavljaju nakon nekoliko dana.

Može se u isto vreme pripremati kopriva kao insekticid i kao đubrivo.Ovaj preparat deluje protiv lisnih ušiju,tripsa,grinja,smeđe truleži.1kg koprive se potopi u 10lvode.Ukoliko se koristi nakon 24h onda se primenjuje kao insekticid.Ako se ostavi naredna 3 do 4 dana upotrebljava se kao đubrivo z razređenje 1:10 za zalevanje zemlje.Ako ovako namočenu koprivu pustimo da fermentiše dobićemo najbolje azotno đubrivo.Kopriva će fermentaciju završiti za 10 do 15 dana što zavisi od temperature.Potrebno ju je povremeno promešati.Na kraju se tečnost procedi,a ostatak od koprive se koristi za malčiranjeili se doda kompostu.Fermentirani rastvor se može upotrebiti odmah uz razređenja ili skladištiti na senovitom mestu u zatvorenoj posudi 12 meseci,ali ne bi trebalo da se zamrzne.

Dobijenom đubrivu dodaje se u voda u odnosima:

·         1:10 za primenu zalevanje zemljišta;

·         1:50 za folijarnu primenu.

Jednom sedmično upotrebiti preparat za tretiranje biljaka: jednu kašiku suve koprive preliti 1l vrele vode (60 – 70stepeniC) i ostaviti da se hladi oko 1h.Biološki aktivne materije koje kopriva sadrži leče biljke i stimulišu rast.Većina povrtarskih kultura odlično reaguje na takav način primjene koprive.

Pepeo od izgorjele koprive je odlično đubrivo.Prilikom sadnje belog luka dobro je dodati usitnjenog koprivinog lišća.Ovo je odlično đubrivo i zaštita od bolesti i štetočina.

Uzgajanje koprive

Kopriva se može uzgajati i na delimično zasenjenoj površini,više traži zemljišta bogata humusom i dobrog vodno-vazdušnog režima.Za svoj rast zahteva rastresito zemljište zbog razvoja podzemnih organa.zemljište pre sadnje koprive treba dobro nađubriti organskim đubrivima kao što su kompost ili dobro zgoreo stajnjak.

Razmnožava se semenom ili pojedinačnim biljkama-rizomima.Pošto je seme veoma sitno preporučuje se proizvodnja presadnica.Seme se seje u maju,a presadnice sade u jesen.Za 1h potrebno je obezbediti 0,1 do 0,2kg semena ili 45 000 do 65 000 presadnica.Ukoliko se odlučite za direktnu setvu potrebno je 3 do 4kg semena.Seme pre sadnje treba proći period stratifikacije na temperaturo od 0 do 5 stepeniC.Optimalna vlažnost je 20 do 30%,a dubina setve semena je 1cm.Biljke se pojavljuju već nakon 12 do 15 dana.

Razmnožavanje rizomima se češće koristi.Može se saditi mašinski.Sadnja se vrši u brazdice dubine 10cm na međuredni razmak od 50 do 70cm i u redu 30cm.Sadnja se obavlja tokom jeseni i proleća.Prinos u prvoj godini je mali,a pun urod se može očekivati u narednim godinama.Tokom uzgoja koprivu treba njegovati,okopavati i uklanjati korove,posebno višegodišnje.Redovno je treba đubriti organskim đubrivima.Optimalna temperatura za rast koprive se kreće od 15 do 23stepenaC.optimalna reakcija zemljišta treba da se kreće ph 6 -7.