FB Lanin blog

https://www.facebook.com/Laninblog

четвртак, 24. новембар 2016.

Živicu je potrebno redovno orezivati




Da bi živice ( žive ograde) lijepo izgledale treba ih redovno prikraćivati. Rezidbu obaljati tokom jeseni i proljeća.

Redovnom rezidbom živica postaje gušća i kompaktnija. Rezidba potiče aktiviranje uspavanih pupoljaka i razvoj novih grana unutar krošnje. Kod rezidbe živice treba obratiti pažnju na neke razlike. Kod niskih živica pažnju obratiti više pažnje na šišanje po površini i uklanjanju israslik grana i gračica koje strše kako bi dobili kopaktnu gornju površinu. Kod rezidbe visokih živica poželjno je da živica dostigne odgovarajuću visinu i onda obaviti skraćivanje. Rezidbom prikraćivati bočne strane kako bi visoka živica dobila na kompaktnosti, gustoći. Neke vrste živice se prikraćuju odmah nakon sadnje kako bi dobili razgranatu krošnju.

Rezidbu možemo obaviti ručnim ili električnim makazama. Živicu sa većim listovima poželjno je rezati ručnim makazama, jer nećemo oštetiti listove grana koje ostavljamo. .Alat za rezidbu treba biti naoštren i dezinfikovan.

Kod formiranja oblika koristiti se kočevima i špagom kako bi označili ivice rezidbe. Zategnute špage će vam olakšati održavanje pravca rezidbe.

Oblik rezidbe

Oblik rezidbe živice može biti različit. Tri su osnovna oblika rezidbe:

  • rezidba na pravougaonik
  • rezidba na luk i
  • rezidba na trapez.
Rezidba na pravougaonik je oblik rezidbe prikladan za živicu koja podnosi polusjenu, odnosno uslove sa slabijim osvjetljenjem. Takve su živice od graba i tise. Ovim vrstama neće smetati manjak osvjetljenja i kod njih neće doći do defolijacije (gubitka listova) na donjim etažama.


Izbjegavati rezidbu tuje u ovakvom obliku, jer ona ne podnosi ovakvu rezidbu. Kod nje dolazi do defolijacije donjih etaža. 

Rezidba na luk  zahtijeva manje rada tokom rezidbe i lakše je održavanje. Gornji dio je zaobljen u formi luka, a prema dole živica se širi. Rezidba ne mora biti "pod konac" kao što je to slučaj kod rezidbe na pravougaonik, greške pri rezidbi se slabije uočavaju. Rezidba na luk je pogodna za lovorvišnju, berberis i kalinu.

Rezidba na trapez je oblik rezidbe u kome je donji dio živice širi u odnosu na gornji dio. Ovaj oblik rezidbe obezbjeđuje da i do donjih etaža dopire dovoljno svjetlosti i na taj način se sprečava defolijacija. Na ovakav način se oblikuju tisa, tuja, pačempres, grab.

Kod starijih živica mogu se javiti rupe u zidu živice. Za neke vrste je moguće obnoviti stare dijelove rezidbom i stvoriće se nove grane koje će popuniti prostor. Takva vrsta je tisa. Kod pačempresa i tuje je teže ostvariti taj efekat zbog slabog ragovanja na razidbu starog drveta. Ukoliko su prazni dijelovi u zidu živice veći najbolje je ponovo posaditi novu sadnicu iste vrste.