Ljudski strah od insekata: Nepoznavanje koje stvara paniku

 

Insekti su nezaobilazan dio naše svakodnevice, ali često ih ne poznajemo dovoljno da bismo ih razumjeli. Stereotipi, strah i nedostatak znanja dovode do predrasuda, što može imati ozbiljne posledice. Često se događa da netačne informacije izazovu nepotrebnu paniku, a jedan od najnovijih primera toga jeste zbunjujuće povezivanje smrdibube sa stršljenom kada sam morala smirivati ljude.

Smrdibube, bube smrde ili smrdljivi martini, nisu agresivni insekti, ne grizu ljude i uopšte svojim izgledom ne podsjećaju na stršljena, koji može biti izuzetno opasan i kojeg nećemo sresti tokom hladnih zimskih dana. Međutim, svjedok sam da ljudi običnu smrdibubu označe kao stršljena „koji će nas sve izgristi i završićemo u bolnici“ ili čak „umrijeti“. Ovo je upravo primer kako nepoznavanje životnog ciklusa i ponašanja insekata može dovesti do straha i preuveličavanja njihovih stvarnih opasnosti.

Zašto se to dešava?

Nepoznavanje insekata, kao i njihovih navika i uloge u prirodi, često stvara atmosferu straha. Većina ljudi nije svjesna da mnogi insekti, poput smrdibuba, nisu agresivni i neće nas napasti osim ako se ne osjete ugroženo. Smrdibube, na primer, poznate su po svom neprijatnom mirisu koji koriste kao odbrambeni mehanizam, ali nisu uopšte opasne za ljude. S druge strane, stršljen je zaista opasan u situacijama kada se osjeća ugroženo, ali njegova aktivnost je potpuno različita i ne zasniva se na napadima bez razloga.

Prepoznajte razliku!

Nedostatak znanja o životu insekata često vodi do neosnovanog straha i panike. Da bismo smanjili ovaj strah, važno je da se edukujemo o tome ko su insekti koji nas okružuju, koja je njihova uloga u ekosistemu i koliko zaista treba da se plašimo njihove prisutnosti.

Stršljen nije sada aktivan, a smrdibuba, s druge strane, nije ništa više od neuglednog posjetioca koji neće izazvati nikakvu štetu ako se ne uznemiri.