Februar: Na šta treba obratiti pažnju u polju i bašti?

Februar je i hladno je, ali priroda ne miruje. Mnogo toga se dešava na šta trebamo obratiti pažnju. Iskusniji uzgajivači biljaka su se već susretali s određenim pojavama, ali uvijek se dešava nešto novo. Priroda je nepredvidiva.

Nakon toplog vremena i kišovitih dana nastupile su negativne temperature. To pogoduje izmrzavanju biljaka, ali i zemljišta. Ratari imaju naviše iskustva sa izmrzavanjem površinskog sloja zemljišta ili podlubljivanjem. Zbog povećanje vlažnosti se dešava da se tanji, površinski sloj zamrzne. On se odvaja od donjih slojeva i podiže. Biljke povlači za sobom, čupa ih. Njihovo korijenje ostaje da visi u tom vazdušnom džepu između smrznute i nesmrznute zemlje. Korijen se isušuje i propada. Slično se dešava i s nekim povrtarskim kulturama koje uzgajamo na polju ili gredicama. Čest je slučaj kod ozimog bijelog i crvenog luka.

Ne možemo ništa učiniti da spriječimo zamrzavanje površinskoj sloja zemlje, ali možemo da spriječimo posledice. Bitno je da se ponovo uspostavi kontakt između slojeva zemljišta. Na gredici će biti dovoljno da prohodamo između redova i to da što više smanjimo razmak između udaljenosti stopala u međuredu. Na većim površinama biće neophodna upotreba valjaka koji razbijaju pokoricu, odnosno obavljaju valjanje zemlje.

Suviša vlaga je dodatni problem, jer će potaknuti pojavu biljnih bolesti poput raznih pjegavosti ili pepelnice, naručito kod žitarica. To će nam postati vidljivo tek krajem marta i u aprilu. Zbog toga sada treba učiniti sve da zaštitimo biljke. Prokopajte kanale da ode višak vode sa gredice ili površine. Kada to nije moguće moje komšije u Ružicama žrtvuju dio parcele i tu iskopaju veću rupu da se voda povuče sa okolne zemlje. Naravno, ovo je moguće ako konfiguracija terena to dozvoljava i kada padavine nisu obilne, jer tada možemo samo da se nadamo da će se suvišna voda što prije povući.

Osim smrzavanja zemljišta, zaštite bilja od bolesti i suvišne vlage, uzgajanim kulturama prijete glodari. Proljeće je na pragu. Glodari su gladni ili se počinju buditi iz zimskog sna. Daju se u potragu za hranom. Priroda im daje signal da ide vrijeme za parenje. Oni moraju nadoknaditi izgubljeno tokom zime i pripremiti rezerve hrane za mlade. Posebno će ženke biti halapljive i nezasite. Obratite pažnju na miševe, pacove, zečeve, voluharice i krtice. To su prve štetočine s kojim ćete se susresti na kraju zime.