Zašto ne malčiram baštu br.1?

 

Napisala sam mnogo tekstova o prednostima malčiranja. Međutim, nisu sva zemljišta ili bašte pogodne za malčiranje. Kako imamo bašte na više lokacija svaka ima svoje zahtjeve kojima se treba prilagoditi. Ponekad ne poznajete zemlju, a ponekad ste jednostavno tvrdoglavi i potrebno je da vas priroda nauči.

Voda, voda i još mnogo vode

Sama bašta je pored rijeke, a zemlja je riječna naplavina. Radi se ov veoma teškoj zemlji koja je za obradu pogodna veoma kratko vrijeme. Ne valja ni kad ima previše vlage, ali ni kada je manjak. Kada je padavine natope veoma brzo se isušuje i formira se busenje oštrih ivica. Što je temperatura viša, suh vjetar, nedostatak padavina to je veća brzina njenog isušivanja. Zemlja je veoma sklona stezanju i pucanju. Pukotine tokom ljeta znaju biti veoma široke i veoma duboke. Doslovno vam cijela noga može upasti u takve pukotine.

Ako isfrezate ovakvu zemlju i padne kiša, formira se veoma debeli sloj tvrde pokorice koja se veoma teško razbija.

Tokom zime, kada ima više padavina, pojavljuju se povremeni izvori iz zemlje koje lokalno stanovništvo naziva škovrtnji. Skoro cijela parcela bude pod vodom.  Sve što bi stavili kao malč truli i smrdi. Svako povrće koje ostavite u takvoj bašti truli i smrdi, posebno kupusnjače.

Najviše smrdi raštika. Poslije jedne snježne zime, ostao je takav smrad raštike da je dugo trebalo da ispari iz zemlje.

Voda je glavni neprijatelj malča i zbog toga ga ne stavljamo.

Zašto uopšte imamo baštu na zemlji koja nije pogodna za uzgajanje povrća?

Jednostavan razlog, to je naša zemlja i znamo sve njene tajne. Da, teška je za obradu. Sve što vrijede za druge bašte ne vrijedi za ovakve lokacije. Ovdje važe neka pravila. Ako jare lukove ne posijete najkasnije do desetog, eventualno petnaestog marta nemojte ni sijati. „Uhvati ga vrućina“ i glavice crvenog luka ostaju veličine malih klikera, a od bijelog luka dobijemo samo malu glavicu još manju od klikera. Grašak se sije prvi, tokom februara.

Ova zemlja ne podnosi kupusnjače. Možete dubiti na glavi, ali glavice neće biti teže od pola kilograma. Ima toga još, ali da vas ne zamaram.

Želim da kažem koliko je važno da se prilagodimo zemlji i prepoznamo njene zahtjeve. Može vam najveći mudrac pričati i davati savjete šta da radite u bašti, ali ako on nije obrađivao tu baštu četiri do pet godina  ne može da zna šta su zamke bašte koje vrebaju. Zašto toliko godina? Toliko je potrebno da prođete većinu dešavanja, mnogo toga naučite, saznate o zemlji, biljkama, štetočinama i bolestima i da steknete samopouzdanje.